– Dobro veče.
– Bolje vas našli.
– Vozačku i saobraćajnu…
– Ništa od navedenog.
– Morate imati neki lični dokument!
– Imam dozvolu za pecanje.
– Da li ste pili, gospodine?
– Jesam.
– Koliko?
– Jedanaes’ piva.
– Molim!? Pa kako zaboga?
– Šta kako, lepo. Jedno sa ćaletom pre ručka, dva sa kevom posle ručka. Sedam sa kumom kod njega kući. I sad svratio u mesaru, radi neka nova, znaš kak’a, ‘vake si*se…
– Pijete pivo u mesari?
– Svakodnevno.
– I gde ćete sad takvi?
– Na pos’o, treća smena, što? Šta mi fali?
– Niste ni vezani.
– Ne mogu. Problem je inženjerske prirode…
– Kakav?
– Kratak pojas u “Stojadinu”. Nije predviđen za ljude teže od 0,13 tona.
– Šta vam je ovo na zadnjem sedištu?
– Ja’nje! Sad ga pokupio, sutra kumu slava pa da ga obradujem.
– Pa što ga niste stavili u gepek?
– Nema mesta.
– Od čega?
– Od praseta.
– Napustite vozilo i

 

 

 ugasite motor.
– Mora obratno.
– Dobro. Prvo ugasite motor.
– Neću jer neće hteti d’ upali kasnije, bojim se.
– Ostavite ga onda upaljenog, samo izađite.
– Što?
– Da duvate.
– ‘Ajde, očiju ti plavetnih, prinesi taj instrumenat da duvam odavde. Mala su vrata napravili na “Stojadinu”, treba mi pet minuta d’ iziđem.
– Evo. Izduvajte ceo kapacitet pluća i nemojte da uvlačite nego duv…
– Ma znam čoveče, duvam u ovo pet puta mesečno, naučicu Jašara svirati. Ništa se ti ne sekiraj.
– Onda sve znate…
– Čuj znam? Doktorir’o! Auu… Sad kad dunem ima da je pokvarim. Je l” pod garancijom?
– Nećete, ne bojte se. Ruski model, tek nam stiglo.
– Dobro je. Evo, gotovo, šta kaže? ‘Oće pasti “Partizan”?
– Molim?
– Kvota, j*bo ga ti. Kladio se da će ga “Zvezda” iscepat. Bila dobra kvota na “Zvezdu”, dva i dvaes’.
– Dva zarez trideset. Mašala!
– Dobro je. Taman… Biće keva ponosna.
– Za šta taman?
– Za pos’o. Jesi radio ti kad k’o čuvar?
Ne mogu da zaspem na stolici bez tiketa iz kladionice, nema šanse. Sa tiketom k’o zaklan. Milina.
– Ti mene zajebavaš?
– Demantujem.- Daj prvu pomoć!
– Evo.
– Šta je to?
– “Domaća” – eksplozivni svemirski modulator. Pa čuturica j*bo ga ti. To je najbitniji izum posle kamena za kupus.
– Znam bre, nego, šta će mi ona?
– Pa jesi tražio “prvu pomoć”? To ti je najbolja “prva pomoć” dok ne stigneš do kafane. Kajsija, domaća, neto tri deci. Kum pek’o.
– Ne pijem na dužnosti.
– ‘Ajde, ‘ajde…
– Dobro, može malo.
– Samo malo i može. Nemoj mnogo da mi popiješ, treba mi z’ ujutru kad ustanem. A?
– Uuu…
– Da nije jaka?
– Nego šta nego jaka, skida karijes i kamenac sa zuba. Dlake sa jezika i tange sa maloletnica. ‘Oće tromb da otkači.
– Tako treba, zna kum, bavi se pečenjem rakije od četvrte godine. K’o Kinez gimnastikom.
– Šta da radim sa tobom? Morao bih da te vodim u stanicu na trežnjenje.
– Nemoj. Dosadno vam je tamo, ‘ladno i smrdi vam, brate, wc. Mnogo ste aljkavi, zaperite to malo.
– Ne možeš takav da voziš.
– Mogu. Stojadin stariji od dva’est godina se vozi isključivo sa više od dva promila. Tako je fabrički zamišljeno. Prevelik je stres kad si trezan.
– A da podeš peške i ostaviš vozilo ovde?
– Ne mogu, daleko je.
– Pa koliko?
– Ima sigurno pe’sto metera.
– Pa šta je to…
– Ja nisam prepešačio pe’sto metara iz komada od srednje škole. O’š d’ umrem?
– Onda te moram privesti u stanicu.
– Daj da se nekako dogovorimo, stvarno nemam vremena sad?
– Skup je i dogovor. Mnogo si prekršaja napravio. Nemaš dokumenta, nisi vezan, pijan si, nemaš prvu pomoć, ne radi ti stop svetlo, ćelava ti prednja leva guma…
– I nas dvojica smo ćelavi pa nam ništa ne fali.
– Šta imašmda mi ponudiš?
– Evo imam kod sebe ‘iljadu i po dinara i tablu barene slanine… malo je masnija doduše, ima belog k’o na rođendanu Saše Popovica, al’ šta fali?
Taman da ti i kolega mezite u stanici dok gledate por*niće. A?
– Pa može, daj ‘ajde, pa da se rastajemo. Dobar si čovek vidi se odma’, nije u redu da te maltletiram.
– Nisi ni ti loš, al’ ne mogu sve novce da ti dam. Treba mi sutra kumi za cveće. Domaćica, red je.
– Dobro, daj crvenu i tu slaninu pa da se rastajemo.
– Pe’sto?
– Može, ‘ajde, pe’sto i slanina.
– Dogovoreno, evo. E, ‘oćeš i uvo da ti dam?
– Jesi ti lud? Šta će mi uvo j*bo ga ti?
– Pa da pojedeš. Uši su najbolji deo praseta kad se lepo usole. Reći ću kumu ja nisam odoleo. A?
– Ahaaaa… Pa daj da probam.
– Eno, otvori gepek i otkini levo.
– Uuu… odlično je. Hvala ti, pažljivo vozi i vidimo se uskoro.
– Verujem da se vidimo. Bud’ dobar, pozdravi kod kuće!
loading...
(Visited 2,528 times, 1 visits today)

Comments

comments